Grejanje na biomasu
Info
Zamenite li staru peć na drva efikasnom peći ili kotlom na biomasu, moguće je uštedeti i do 50% na grejanju po sezoni.
Sve više građana Srbije se greje na biomasu, ali još uvek nedovoljno s obzirom na prednosti ovakvog načina grejanja. Kako je poslednjih godina grejanje na biomasu postalo popularno u svetu, u poslednje vreme to dolazi i kod nas, prvenstveno zbog ekoloških, ali i finansijskih prednosti.
Biomasa odnosi se na živuću ili donedavno živuću materiju, biljnog ili životinjskog porekla, koja se može koristiti kao gorivo ili za industrijsku proizvodnju. Najčešće se koristi direktno u konačnoj potrošnji energije za grejanje, kuvanje ili zagrevanje tople vode, ali se može koristiti i za proizvodnju električne energije i toplote, te se odnedavno sve više koristi za proizvodnju biogoriva.
Biomasa je obnovljivi izvor energije, a uopšte se može podeliti na drvnu, nedrvnu i životinjski otpad, unutar čega se mogu razlikovati:
Grejanje na drvene pelete je u poslednjih par godina postalo popularno u svetu i kod nas, prvenstveno zbog svojih ekoloških i finansijskih prednosti, ali ono još uvek nije toliko zastupljeno.
U nastavku ćemo izneti primarne prednosti grejanja na pelet.
Prednosti grejanja na drvene pelete
Regionalno gorivo
Gorivo je, ili može biti, lokalnog ili regionalnog porekla. U najmanju ruku to nije gorivo koje dolazi sa Bliskog istoka ili preko nestabilnog tržišta ruskog gasa. Blizina proizvodnje peleta dodatno povećava njihov već, pozitivni, ekološki uticaj. Prilikom kupovine peleta, preporučili bismo vam da kupujete onaj koji je lokalno proizveden, jer tako pospešujete domaću proizvodnju, smanjujete zagađenje planete umanjivanjem razdaljine koju proizvod pređe.
Ugljenična neutralnost
Životni ciklus proizvodnje i korišćenja drvenih peleta može i treba da bude blizu ugljenično neutralnog. Sa prirodnim gasom, propanom ili lož uljem uzimamo ugljenik koji je zaplenjen u podzemlju pre više miliona godina i oslobađamo ga kao gas koji izaziva efekat staklene bašte u atmosferu (gde doprinosi globalnom zagrevanju). Kada sagorevamo drvene pelete mi opet oslobađamo istu količinu uskladištenog ugljenika u atmosferu, ali taj ugljenik je zaplenjen u drvenim vlaknima za samo nekoliko decenija, a ako upravljamo pravilno sa našim šumskim gazdinstvima (menjajući posečeno drveće sa novim), celokupni životni ciklus rezultira gotovo bez neto emisija ugljenika.
Relativno čisto gori
Drvene pelete mnogo čistije gore nego ugalj. To je zato što je sagorevanje peleta potpomognuto sa ventilatorom koji snabdeva stalan tok vazduha do peći. Prilikom pokretanja peći na pelet, kako električni grejni element zagreva pelet kako bi se započelo sagorevanje, proizvodi se malo dima, ali jednom kada je peć na pelet pokrenuta više se ne proizvodi vidljivi dim (ovo je razlog zašto treba podesiti diferencijalne temperature na termosu relativno visoke – kako se ne bi gasio i palio previše često).
Retko loženje
Peći na pelet imaju integrisane kante koje se mogu napuniti svakih nekoliko dana, a većina pelet kotlova imaju samostalne kante koje drže pelete za nekoliko meseci loženja. Redovno loženje nije potrebno – za razliku od peći na drva. Ukoliko je peć na pelet vaš jedini sistem grejanja u prostoru, za koliko vremena ćete morati založiti zavisi od energetske efikasnosti vašeg doma, spoljašnje temperature, zapremine koju vaša peć ili korpa drže, kao i podešavanje termostata.
Prednosti grejanja na poljoprivrednu biomasu (slamu)
Poljoprivrednu biomasu čine ostaci jednogodišnjih kultura kao to su: slama, kukuruzovina, oklasak, stabljike, ljuske, koštice.
U zavisnosti od vrste, vlažnosti i krupnoće komada otpadne biomase razlikuju se tehnologije njene pripreme i sagorevanja – odnosno tipova (konstrukcija) ložišta kotlova u kojima se vrši sagorevanje (kotlovi malih,srednjih i velikih snaga). Za sagorevanje se, uglavnom koriste klasične tehnologije sagorevanja na rešetci (nepokretnoj, pokretnoj, kosoj i stepenastoj), sagorevanje u letu, sagorevanje u mehurastom fluidizovanom sloju i cirkulcionom fludizovanom sloju. Najčešde korišćeni oblici goriva za ovakva postrojenja su drvni otpadci iz šumarstva i drvne industrije, slama i razni poljoprivredni otpad, komunalni i industrijski otpad koji je biorazgradiv.
Prema načinu neposredne pripreme biomase za sagorevanje, razlikuju se:
Princip funkcionisanja ovih tehnologija se zasniva na proizvodnji vruće vodene pare za grejanje u industrijskim postrojenjima i kućama ili za dobijanje električne energije u malim termolektranama napravljenim za korišćenje biomase kao goriva. Najjednostavnije rešenje sagorevanja biomase predstavlja sagorevanje krupnih komada biljne (bolje reći drvne) mase koja se vrši u kotlovima klasičnih konstrukcija i rešenja. To se takođe odnosi i na sagorevanje briketa biomase.
Upotrebom biomase (slame) kao enegenta za grejanje pored zaštite životne sredine dobija se i ušteda u ekonomskom smislu za grejanje prostora što stambenog tako i industrijskog.
Uglavnom nekorišćeno obnovljivo gorivo , dostupno u velikim količinama i po malim cenama!
Pravougaona bala sena Dimenzije: 1,2 x 1,2 x 2,5 m Težina: ~ 500 kg (visoka gustina do 800 kg)
Količina energije: ~ 2 MWh
Grejna vrednost: ~ 4,7 kWh/kg Ekvivalent: ~ 200 l lož-ulja ili 300 kg uglja
Jedan kamion sa, u proseku, 20 tona ekvivalentan je 8.000 litara lož-ulja!
Grejanjem na biomasu dobija se jeftiniji energent, bolja regulacija grejanja koja pomaže u smanjenju potrosnje,
sveobuhvatno bolji komfor u radnoj ili životnoj sredini.
